U celom svetu 30. jula je na prigodan način obeležen dan kada se pre 150 godina rodio Henri Ford, čije su inovativne ideje učinile revoluciju u transportu i omogućile masovnu mobilnost. Njegov trajan uticaj se prepoznaje kroz događaje i deklaracije - širom SAD i širom planete.Proslave u Dirbornu, sedištu Ford Motor kompanije, 30. jula su dopunjene posebnim proglasom države Mičigen, kojim se izjavljujuje da je ovo “Dan Henrija Forda”.
U celom svetu 30. jula je na prigodan način obeležen dan kada se pre 150 godina rodio Henri Ford, čije su inovativne ideje učinile revoluciju u transportu i omogućile masovnu mobilnost. Njegov trajan uticaj se prepoznaje kroz događaje i deklaracije - širom SAD i širom planete.
Proslave u Dirbornu, sedištu Ford Motor kompanije, 30. jula su dopunjene posebnim proglasom države Mičigen, kojim se izjavljujuje da je ovo “Dan Henrija Forda”. U Vašingtonu, stotine ljudi u centru grada i na Kapitol Hilu je obeležilo ovaj dan uživajući u prigodnim kolačima koji su se delili iz kamioneta za hranu, što je deo mobilnog pokreta koji podržava uspomenu na Henrija Forda.
Brojnim manifestcijama je obeležen dan rođenja Henrija Forda, ali su one su samo deo jednogodišnje proslave kojom se podseća na ovog čoveka i njegova dostignuća.
Na odgovarajući način, s obzirom na globalni uticaj Henrija Forda, godišnjica njegovog rođenja se tokom 2013. obeležava u mnogim državama širom sveta. Recimo, dileri na 21 azijsko-pacifičkom tržištu su pokrenuli manifestaciju Mesec Fordove baštine, pretvarajući salone u izložbe o Fordovoj bogatoj istoriji. Ford Nemačka je obeležio ovu godišnjicu serijom od pet putnih relija koji slave brojne Fordove automobilske pomake u poslednjih 110 godina. Više od 4.000 ljudi prisustvovalo zajedničkim manifestacijama koje se održavaju u organizaciji Forda u Rumuniji, dok je u Velikoj Britaniji proslava obeležena otkrivanjem obnovljene statue Henrija Forda u Fordovom tehničkom centru.
U narednim mesecima proslava će se nastaviti dodatnim događajima širom SAD, Evrope i u Južnoj Americi.
Fordovo uvođenje automobila na masovno tržište transformisalo je poljoprivredna gazdinstava u Sjedinjenim Državama i širom sveta u napredna industrijska i urbana tržišta. Mnogi istoričari mu pripisuju zasluge za stvaranje srednje klase u Americi. Visoka minimalna zarada koju je davao zaposlenima, revolucionarna za to vreme, presedan je za fer raspodelu kompanijske dobiti kojii je kasnije uticao na praksu upravljanja.
Henri Ford se u početku borio da Ford Motor Company dobije solidnu finansijsku osnovu, ali je prodor nastao legenardnim Modelom T. To vozilo-ikona je debitovao oktobra 1908-me, otvarajući novu eru u Americi. Više od 15 miliona Modela T je napravljeno i prodato kao deo strategije Ford Motor kompanije da naciju “stavi na točkove”.
Nakon uspeha Modela T, inovativni duh Henrija Forda uzeo je maha u mnogim drugim oblicima. Godine 1913. Henri Ford je predstavio prvu pokretnu montažnu liniju za automobile. U roku od 18 meseci, koliko je vremena bilo potrebno da se izgradi, vreme za montažu Modela T je smanjeno sa 12 sati po čoveku na sat i po čoveku, što je vodilo ka modernoj auto industriji. Da bi smanjio visoku stopu fluktuacije radne snage, Henri Ford je više nego udvostručio njihovu zaradu u 1914-oj - od 2,34 dolara za devetočasovno radno vreme na pet dolara za osmočasovni radni dan. Kako bi poboljšao kvalitet, Henri Ford je tražio da poseduje, upravlja i koordinira svim resursima potrebnim za proizvodnju kompletnih automobila. Ovaj princip, poznat kao vertikalna integracija, a u praksu je bio uveden 1927. sa Modelom A.
Duh inovacija Henrija Forda nastavlja da danas vodi Ford Motor Company, što se ogleda u raznolikoj liniji vozila kao što su, na primer, F-150 pik-ap, sportski automobil Mustang, ili limuzina Fusion Hybrid. On živi u tehnologijama, kao što su Ford SYNC, kompanijin sistem za zabavu u vozilu, ali i u štedljivim EcoBoost motorima. I ponavlja se kroz rad zaposlenih koji služe kupcima na šest kontinenata.
Henri Ford je umro 7. aprila 1947, u 83. godini. Više od 50 godina posle njegove smrti, 1999, magazin Forbes ga je nazvao “Poslovnim čovekom veka”, a 2012. u dokumentarcu prikazanom na History Channel, predstavljen je kao jedan od “muškarca koji su izgradili Ameriku”.